Panel: Svetska kriza i tržište hrane u Srbiji
Šta Srbiju očekuje u ovim turbulentnim vremenima? Da li je (ne)opravdan strah od nestašica u zemlji u kojoj je udeo poljoprivrede u stvaranju BDP-a znatno veći nego u razvijenim državama?
Cene hrane u svetu zbog sukoba dva velika globalna igrača na ovom tržištu, Rusije i Ukrajine, mogle bi u narednom periodu porasti 20 odsto, najnovije su procene Setske organizacije za hranu i poljoprivredu FAO.
Pri tome, FAO Indeks hrane u februaru ove godine, kada su sukobi tek počeli, dostigao je istorijski maksimum, jer su cene hrane u svetu u prethodnih 12 meseci povećane za više od 24 odsto. U Srbiji su između februara prošle i ove godine potrošačke cene hrane povećane za 15,6 odsto, s tim što su, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, između januara prošle i ove godine cene proizvođača žita povećane 24,7 odsto, industrijskog bilja 24,6, a stoke i živine 22,6 odsto.
Dodatni problem je što zbog rusko-ukrajinskog sukoba niko više ne veruje u procene FAO iz januara da će proizvodnja žitarica ove godine u svetu porasti za 0,8 odsto, dok bi tražnja, na talasu panike, mogla porasti za više od 1,6 odsto, što bi dodatno moglo pogurati cene naviše, a inflacija u SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i drugim razvijenim zemljama ovih dana obara višedecenijske rekorde, a u Srbiji je na kraju februara bila 8,8 odsto, što je ujedno najveća inflacija od 2012.
Uz dramatičan rast cena, Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNKTAD) prognozira da svetu, posebno siromašnijim zemljama, prete i ozbiljne nestašice hrane, jer su pre sukoba Rusija i Ukrajina pokrivali čak 53 odsto svetske tražnje za suncokretovim uljem i 27 odsto potreba za pšenicom.
Šta Srbiju očekuje u ovim turbulentnim vremenima? Da li je (ne)opravdan strah od nestašica u zemlji u kojoj je udeo poljoprivrede u stvaranju BDP-a znatno veći nego u razvijenim državama i u kojoj je proizvodnja značajno veća od domaćih potreba za pšenicom, kukuruzom, brašnom, suncokretovim uljem, šećerom, voćem, povrćem i mnogim drugim osnovnim proizvodima?
Šta smo posejali, a šta ćemo žnjeti?
Kako će poskupljenje energenata i zaštitnih sredstava uticati na buduće prinose?
Šta će biti sa cenama šest osnovnih životnih namirnica kada krajem aprila prestane da važi Uredba Vlade Srbije, po kojoj su one “zamrznute” na nivou od 15. novembra prošle godine?
O tim i drugim izazovima sa kojima se suočavaju, na Business Trends konferenciji, 14. aprila, u beogradskom hotelu Hyatt govoriće vodeći ljudi tri najveće srpske kompanije iz ove oblasti:
Dejan Jeremić, generalni direktor Delta agrar grupe
Miloš Mijović, direktor MK Agroculture
Željko Radanović, direktor MPZ Agrara (Matijević)
Sa njima će razgovarati Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a.
Više od 200 učesnika već je rezervisalo mesto!
Iskoristite poslednji trenutak za prijavu.
